петак, 3. април 2015.

Ko su botovi, može li se zarađivati kao bot?

Poslednjih godina, kako u Srbiji, tako i diljem naše lepe i kvarljive planete, najnaprednije civlizsacije od postanka planete Zemlje, kao iz senke, pojavila se nova kategorija osoba koje nešto rade od kuće Nije ni web dizajn, ni pravljenje sajtova, ni održavanje istih, ni pisanje blogova, ni online školice, već planetarno novi pojam botovanje.

Ko je bot?


Prvobitno ovaj pojam je bio skraćenica za softverske programe, virtuelne agente koji krstare po Internet mreži, pretražuju istu, prikupljaju neke podatke sa sajtova, i rade sve ono što ne vidimo a pretpostavljamo da rade.
Od prvobitnih jednostavnijih, do danas veoma sofisticiranih programa, koji sve više uključuju elemente veštačke inteligencije oni su danas vladari u senci. Naravno, bogatiji imaju bolje, skuplje i pametnije robote, a oni manje bogati skromnija rešenja.
Svejedno, i jedni i drugi obilaze Internet po unapred predviđenim zadacima i obavljaju programirane zadatke.



Naravno, kod nas, na našoj nazovi Internet mreži, prebogatoj i preširokoj, kojom dominira i dobrim delom kreira način mišljenja ostatku populacije, desetak tabloidnih portala, pojam bota je dobio novo značenje.

Većina korisnika Interneta pod pojmom bot pod danas podrazumeva partijske kadrove, njihovu pešadiju, dakle, ne baš previše preterano visoko pozicionirane ličnosti, koji za neke novce ili privilegije u stranci, obavljaju niz aktivnosti na Internetu u cilju promocije sopstvene političke partije, a najčešće na uštrb prave istine.

Naravno, neke stranke koje su se dograbile malo više novca, iz za sada nepoznatih izvora, kupuju i programe koji kao i roboti zamenjuju ljudski rad. Na taj način, formira se javno mnenje, mišljenje posetilaca, koje naravno, podrazumeva se, nije ni blizu prave istine. Cilj i borba za vlaat po svaku cenu, dakle opravdava i podrazumeva njihov postojanje.

Da li se isplati biti bot?


Ako nemate posla, svaki dinar je zauvar. Imate izbor. Radićete posao koji vam se možda ne dopada. Ponašaćete se možda suprotno od svojih ljudskih, moralnih i političkih uverenja, zarad neke zarade.
Dakle, radite nešto za novac, ni prvi ni poslednji. Ne vidim nemu značajnu razlliku između spikera na medijima poput TV, radija, novinara. Svi oni rade i ponašaju se kako urednici i gazde kažu. Tako i beli svet funkcioniše, i to se kao zove demokratija.
Kada se malo bolje razmisli, ne vidi se ni početak  ni kraj zanimanjima koja isključuju sopstvena mišljenja, već su to zanimanja i radna mesta koja služe gospodarima. Danas se to kaže vlasnici.

Naravno, ako sve te medijski eksponirane ličnosti igraju kako im se svira, postavlja se pitanje, zašto tolika averzija prema botovima? Šta to kao oni rade, što neki drugi još ogoljenije i javnine ne rade?

Fojerbah bi rekao čista zamena teza. Pa i jeste, ali koga je to briga.

Nemate posla? 

Ne možete na drugi način da ga nađete u ovom trenutku a gori vam pod nogama jer vam je novac spas za vaše probleme?

Pokucajte kod stranaka i ponudite svoje botovske usluge. Ionako je sve na prodaju, pa ako ne umete da se izborite na drugi način, svaki dinar ćete zaraditi,, nećete ga ukrasti, ato je ijonkao neko privremno rešenje, dok se ne uhlebit ikod novgo gospodara, ili ne daj bože pokušate i vi da budete gospodar, pa otvorite sopstvenu firmu.


Koje kvalifikacije, ili znanja su vam potrebne za status bota?


Najvažnije je da vam ne treba fakultet. Ako ga imate to bi bio još jedan dokaz da su naši fakulteti promašaj i da školuju nepotreban i nesposoban kadar, tako da ako sa diplomom fakutleta želite da budete bot, skoro pa da mi je i žao zbog protraćenog vrmeena u fakultetskim klupama. Dakle, svi mogu da probaju da botuju. Naravno, očekuje se da treba da znaju na koja vrata da pokucaju i potraže ovaj posao.

Ne morate čak ni biti previše pismeni. Gramatičke greške se tolerišu. Čak su i poželjne ako izazivaju smeh kod posetilaca, jer time vaši tekstovi postaju zarazni, tj. prepričava se vaša nepismenost, a to nije ni važno, važno je da se prepričava. A to partija i gospodari vole. Da se priča o njima. Dobro ili loše, ma nije važno. Neko im je rekao da to stva no nema veze, i da je najvažnije da budu u žiži, fokusu, a javno mnenje ionako ne raspoznajne i ne ume da nagradi ili kazni. Ono se uglavnom vodi prema stepenu prisutnosti u medijima. Nikako prema nekim stvarnim vrednostima. To je nama danas, naša borba dala. Verovatno su i ovi hrabri i pošteni ljudi sanjali da mogu da se bave ovim poslom samo to nisu umeli da iskažu.


Šta rade botovi?


Rekli bi sve što vole mladi. Četuju, pišu komentare gde im gazde kažu, lajkuju, haštaguju, tvituju, pljuju, hvale, ponašaju se prilično opušteno, onako iz senke, zavaljeni u stolicu ili fotelju, umišljajući puno toga.

Botovanje kao mogućnost dodatne zarade


Može li se zaraditi botovanjem? Ne znam, kažu da neki tamo i zarade nešto. Možda ako vi neke znate, ili ste čuli, prokomentarišite i podelite vaša iskustva sa nama. To bi sigurno bilo zanimljivo pročitati.

Ko je spreman da botuje, može i neku kinticu da zaradi. Ne previše, ali možda se dokaže kod gospodara, pa dobije malo bolji poslić. U svakom slučaju, svaki početak je težak, karijera je pred svakim ko želi da je ima, na ovaj ili neki onaj način.


недеља, 11. јануар 2015.

Budućnost tržišta rada - posao od kuće

Da li je došao kraj fabrika?

Proces proizvodnje je još od industrijske revolucije u 18 veku funkcionisao na jedan određen način: otvori se fabrika, pod veliki krov dovodu se radnici, mašine i sirovine, uspostavlja se hijerarhija rada, gde svako zna svoju ulogu i učestvuje u nekoj fazi proizvodnje do konačnog proizvoda. Ovaj model je i dan danas dominantan, ali nešto se menja.
Razvoj kompjutera, digitalizacija, internet i komunikacija menjaju tržište rada. Sada je moguće da neki posao može da se prenese na drugo mesto ili čak i državu (outsourcing) i da ga neko odradi  za mnogo manju cenu. Radni proces se deli na projekte koje odrađuju slobodni profesionalci unajmljeni specijalno za taj posao. Studenti, penzioneri, roditelji male dece, Indijci i Pakistanci svi se oni vide u ovom novom svetskom poretku. Veliki impuls je dobijen masovnom upotrebom pametnih telefona (smartphones) i posebnih aplikacija za njih.

smartphone applications are very helpful
Pametni telefon


 Sada ljudi nose kompjutere u džepovima, mogu vrlo lako da se povežu i dostupni su za poslodavce u svakom trenutku i na svakom mestu. Plaćanje je isto tako zgodno, platnom karticom ili PayPalom se prebaci traženi iznos za obavljenu uslugu. Svi zadovoljni. Klijent dobije uslugu jeftino, davalac usluge ne mora da ide na posao od 7 do 15, sam organizuje svoje vreme, ne troši ga na putovanje i ispijanje jutranje kafe. To jest ona može da se popije kod kuće dok se radi.

Aplikacije koje povezuju poslodavce i radnike



Ova revolucija je naravno počela tamo gde obično počinju nove stvari, u Americi. Kao posrednici između klijenata i radnika javljaju se neki novi momci, firme koje se bave posredovanjem. Pomenućemo samo neke, kojih još nema na našim prostorima, ali i Google i Facebook su počeli negde daleko.

Najpoznatiji kod nas su oDesk, Elance ili Freelancer platforme koje povezuju IT profesionalce, kao što su programeri, diznajneri sajtova, prevodioci i slično. 

Ali, prodor je doneo Uber, koji je počeo sa radom u San Francisku 2009 godine, i za vrlo kratko vreme od male start-up firme postao multinacionalna kompanija koja posluje u 53 zemlje i vredi milijarde. Uber je razvio aplikaciju koja posreduje između vlasnika automobila i ljudi kojima je potreban prevoz od tačke A do tačke B. Osim Ubera u istom biznisu su još i Lyft i Sidecar. Kod nas pionirske korake pravi AutoHop. Uspeh Ubera je motivisao preduzetnike da razviju sličan model i u drugim područjima. 
Na primer, kompanija Handy povezuje vlasnike stanova sa raznim majstorima i domaćim servisima, kao što su čišćenje stanova, pakovanja i transport nameštaja, popravka instalacija. To bi mogla da bude ideja i za neke firme u Srbiji koje se bave održavanjem prostorija.
 
čiščenja prostorija
Održavanje prostorija
 

Instacart snabdeva ljude povrćem i drugim namirnicama; TaskRabbit poklonima; 
SpoonRocket za vrlo kratko vreme može da spremi i donese jelo; Airbnb omogućava vlasnicima stanova da iznajme svoje nekretnine na kraći li duži period i to po povoljnim cenama.

Primeri su zaista raznovrsni (Amerika je to). Axiom u svojoj mreži nudi pravnike koji daju pravne savete malim kompanijama koji ne mogu da priušte sebi velike advokatske kancelarije. Medicast upošljava doktore. Pacijenti mogu pritiskom ekrana pamentnog telefona pozvati doktora koji je obavezan da ih poseti u roku od 2 sata. Ta poseta se naplaćuje 200 dolara.
Na lizing su i iskusni izvršni direktori, diznajneri mode, arhitekti, tvorci reklamnih spotova (Tongal)  i još mnogo toga. Mogućnost da se zarade milioni, možda i milijarde je tu, potrebna je samo ideja.



Pozitivne strane

Neke od prednosti on-line poslovanja za radnike su:


  • Mogućnost da se bira vreme kad se radi
  • Mogućnost za dodatnu zaradu
  • Mogućnost da se radi za vrhunsku svetsku firmu
  • Ne mora da se putuje i tako gubi vreme u prevozu
  • Nema strogih šefova i  loših gazdi
  • Nema potrebe da se iznajmljuju poslovne prostorije, štedi se na stanarini, održavanju, na režijama
Airbnb - logo
Prednosti za naručioce posla

  • Dobija se jeftinija usluga
  • Mogućnost da se angažuje vrhunski stručnjak u nekoj oblasti koji može da se bude bilo gde u svetu
  • Nema potrebe zapošljavati i plaćati nekoga sa punim radnim vremenom ako je potreban za kratkotrajan posao

Negativne strane

Ništa nije idealno, a ovaj model je još na početku, tako da se pojavljuju  i nedostaci:

Stradaju radnička prava. Honorarni radnici nemaju nikakva prava, nema zdravstvenog i penzionog osiguranja, ne plaća se prekovremeni rad... Pod pritiskom „slobodnih strelaca“ dešava se da vlasnici konvencionalnih kompanija smanjuju plate i radnička prava i svojim radnicima.


U klasičnom modelu firme zapošljavaju nove radnike, koji na početku rade rutinske i manje zahtevne poslove i tako se usavršavaju i stiču iskustvo. Sa novim sistemom to se gubi. Firme sve manje ulažu u trening i obuku svojih radnika, radnici moraju sami da se brinu o svom usavršavanju.

Složeni poslovi se dele na faze, svaku fazu radi neko drugi, i tako se ne vidi proces u celini. To nije svaki put poželjno, i može da bude problematično. Isto tako, javlja se problem sa lojalnošću radnika koji mogu da rade i za više kompanija.


oDesk


Politički problemi. Države i sindikati ne vole previše ove kompanije pošto njihova delatnost ne puni državnu kasu, a potiskuje ostale regularne firme i otežava njihovo poslovanje. Primer je Uber koji je zabranjen u nekoliko država, posle bunta taksista i rent-a-car kompanija.
Postavlja se i pitanje poverenje izmedju klijenata i „nepoznatih“ firmi koje pružaju navedene usluge. Niko ne želi da da ključ svoje kuće nekom provalniku koji vas je našao preko Airbnb-a, ili da vas Uber spoji da vozite nekog manijaka. Pružioci usluga su sa svoje strane zainteresovani da im se njihov rad pošteno i prema dogovoru plati. To je i uloga ovih kompanija, one pružaju garancije i one odgovaraju svojom reputacijom i svojim brendom da će sve biti u redu.

 Šta može doneti ovaj način rada?

Pesimisti kažu da će najviše koristi imati vlasnici firmi, a radnici će da se „guraju“ između sebe da nadju angažman, i moraće da smanjuju svoju zaradu. Optimisti misle da će svaki radnik moći da kontroliše svoj život i svoje radno vreme. Posebno je dobro za elitne profesionalce koji vole fleksibilnost umesto stabilnosti radnog mesta, i koji ne žele da budu iskorišćavani od strane kompanija. Ali, onaj ko želi da radi kako freelancer mora  sam da se usavršava i da unapređuje svoje obrazovanje i veštine. Za njih važi ono „treba učiti dok si živ“.Da li bi to prihvatili momci iz serije „Državni posao“?

Državni posao - TV serija