Kad bih bio bijelo dugme

U Srbiji je Internet pomodarstvo. Još uvek, ovog maja 2011. Naravno, za većinu onih koji ga koriste, više ili manje, manje ili više, uspešno ili neuspešno, i ili neefikasno, jadno i/ili sjajno.
Onomad (a to se po srpski prevodi nedavno) iz znatiželje pregledavah kako doći do nekog ko malo zna o Internetu, da ne budem surov, malkice više, da nema fakultet i da ne traži milione za svoje usluge.
Dakle, zanimalo me da li postoje osobe koje umeju da koriste Internet u meri da rade nešto korisno, odnosno po tražnji firme ili nekog ko bi hteo malo više od svog posla, sajta, biznisa na Internetu.
Može to svako da proveri, takvijeh u Srbiji nema da bi se mogli podičiti. Ponuda očajna, a toliko se hvalimo brojem računar au školama, brojem oni hkoji već imaju Internet. Zamalo me ubediše da imamo Internet pismenu naciju. Kad izadjoh iz stanja opčinjenosti nalik na hipnozu, otrežnjen shvatih da, ne da nemamo Intenret pismenu naciju, nego imamo nepismenu naciju po svemu što se tretira u regularnim društvima.
Dakle, zarada na Internetu je fetiš, magla, nestvaran pojam. Nema dovoljno interesovanja, obrazovanja, svesti, truda, rada, marketinga, svega bre.
Zašto? Sa tvrdim francuskim naglaskom, a ko bi i školovao i iškolovao i usmerio mlade i manje mlade, stare i manej stare, muškarce i žene, devojke i mladiće, decu i odrasle?
Srbija je u maju 2011 smešna država. Ima matematičku gimnaziju, i tako poneku školicu, kao kolonije mladih i perspektivnih koji strpljivo, a još nepunoletno, čekaju svoj avion, autobus, voz ili šta već do prve zemlje koja shvata da njihova pamet nije opasna po zdravlje, već naprotiv jako korisna za zdravlje svake normalne države.
Zarada na Internetu? pročitajte pa se zamislite. Zarada internetom? Može, ali to nije loto niti loz niti lutrija, niti kladionica, već žuljanje stolice i aktiviranje svih znanih i neznanih zona mozga. Došao zapad ovde. Doduše, kao i u svakoj koloniji, prodaju nam gotove proizvode, znanje ne daju, niti ih je briga što 3/4 stanovništva ni pesmicu više ne može da nauči od dve strofe a kamoli da koristi Internet u svoju veću korist.

Ipak, nekako lepo zvuči, zarada na netu. Kupite neki paket za intenret, otvorite google, ukucate u polje za pretragu npr. zarada internetom, pogledate sajtove koji nešto pišu na tu temu, naučite i sažvaćete to za 15 minuta i eto profita, i eto berićeta i eto zarade na Internetu. Naravno, to tako može mali Perica i Čak Noris. Ostali moraju bar 16 minuta da odvoje da bi iščitali te sajtove i shvatili ponešto.

Lavirinti su čudesna glavolomka. Večito traganje za izlazom, rešenjem, pravim putem. Ima li ga i u Srbiji? Ima, za one koji mozak koriste i u druge svrhe osim TV, šatro pošalica. Dakle ima.



Pogledajte ovu sliku. Da li možete da izbrojite broj nula a da ne pogrešite ili da ste 100% sigurni da ste to dobro odradili?
Teško, brate i sestro, deko i bako, dete i junačino. Teško bre. Veliki broj koga ne bi umelo da pročita 9/10 nacije koja ima više od 18 godina. E, u takvoj zemlji se piše ovde, na ovom blogu, na srpskom jeziku, latiničnim pismom jer nepismena Srbija ni ćirilicu ne ume više da pročita (a to je njeno izvorno pismo).

Zarada na Internetu? Još niste odustali? Može, ali ako znate engleski, Za srpski jezik, kako vreme ide, to će biti sve manje i manje moguće. Onomad, reče onaj što je uzeo gajbu od 300-400 hiljada eura, a ima platu jednu hiljadu eura, tj, onaj što ima sobu za muziku, kera, mačku, vola, kravu, što voli vlast skoro ko i komponovanje kiča, dakle, reče taj čovek, važno je da imate posao, nije bitno što vam je plata 100 ili 200 eura, dakle, reče taj čovek, bitno je da idete na posao, a to što su vam gladna deca, nemate ni za obuću a kamoli dovoljno mesa, što je potrošačka korpa koju oni sami izračunaše preko 400-500 eura za prosečnu porodicu nema veze.
Oni, ako i taj retardinjo, kažu a je bitno da se zaposlite, da idete od 9 do 17h na posao, donosite profite šačici vlasnika a kao bajagi primate platu. Dostignuće 21 veka. Oni, koji imaju za gajbu od 300-400 hiljada eura, uče ovu pismenu naciju, da treba da radi za 200 eura i da treba da su srećni zbog toga, a oni će se potrufit da im nadju takvih vlastodržaca i fabrikanata i da ih dovedu jer roblje je roblje, radi za leb, ne za hleb i mleko. I prolazi im politika.

Tako je i na Internetu. Hoćete puno para radeći na Internetu i koristeći sprski jezik? Ne može ni malo para, jer nema koj da plati. A ona koji ima može da bira, oli platiti 50 eurića, oli 100 oli ako je dobre volje 200 eura.