недеља, 11. јануар 2015.

Budućnost tržišta rada - posao od kuće

Da li je došao kraj fabrika?

Proces proizvodnje je još od industrijske revolucije u 18 veku funkcionisao na jedan određen način: otvori se fabrika, pod veliki krov dovodu se radnici, mašine i sirovine, uspostavlja se hijerarhija rada, gde svako zna svoju ulogu i učestvuje u nekoj fazi proizvodnje do konačnog proizvoda. Ovaj model je i dan danas dominantan, ali nešto se menja.
Razvoj kompjutera, digitalizacija, internet i komunikacija menjaju tržište rada. Sada je moguće da neki posao može da se prenese na drugo mesto ili čak i državu (outsourcing) i da ga neko odradi  za mnogo manju cenu. Radni proces se deli na projekte koje odrađuju slobodni profesionalci unajmljeni specijalno za taj posao. Studenti, penzioneri, roditelji male dece, Indijci i Pakistanci svi se oni vide u ovom novom svetskom poretku. Veliki impuls je dobijen masovnom upotrebom pametnih telefona (smartphones) i posebnih aplikacija za njih.

smartphone applications are very helpful
Pametni telefon


 Sada ljudi nose kompjutere u džepovima, mogu vrlo lako da se povežu i dostupni su za poslodavce u svakom trenutku i na svakom mestu. Plaćanje je isto tako zgodno, platnom karticom ili PayPalom se prebaci traženi iznos za obavljenu uslugu. Svi zadovoljni. Klijent dobije uslugu jeftino, davalac usluge ne mora da ide na posao od 7 do 15, sam organizuje svoje vreme, ne troši ga na putovanje i ispijanje jutranje kafe. To jest ona može da se popije kod kuće dok se radi.

Aplikacije koje povezuju poslodavce i radnike



Ova revolucija je naravno počela tamo gde obično počinju nove stvari, u Americi. Kao posrednici između klijenata i radnika javljaju se neki novi momci, firme koje se bave posredovanjem. Pomenućemo samo neke, kojih još nema na našim prostorima, ali i Google i Facebook su počeli negde daleko.

Najpoznatiji kod nas su oDesk, Elance ili Freelancer platforme koje povezuju IT profesionalce, kao što su programeri, diznajneri sajtova, prevodioci i slično. 

Ali, prodor je doneo Uber, koji je počeo sa radom u San Francisku 2009 godine, i za vrlo kratko vreme od male start-up firme postao multinacionalna kompanija koja posluje u 53 zemlje i vredi milijarde. Uber je razvio aplikaciju koja posreduje između vlasnika automobila i ljudi kojima je potreban prevoz od tačke A do tačke B. Osim Ubera u istom biznisu su još i Lyft i Sidecar. Kod nas pionirske korake pravi AutoHop. Uspeh Ubera je motivisao preduzetnike da razviju sličan model i u drugim područjima. 
Na primer, kompanija Handy povezuje vlasnike stanova sa raznim majstorima i domaćim servisima, kao što su čišćenje stanova, pakovanja i transport nameštaja, popravka instalacija. To bi mogla da bude ideja i za neke firme u Srbiji koje se bave održavanjem prostorija.
 
čiščenja prostorija
Održavanje prostorija
 

Instacart snabdeva ljude povrćem i drugim namirnicama; TaskRabbit poklonima; 
SpoonRocket za vrlo kratko vreme može da spremi i donese jelo; Airbnb omogućava vlasnicima stanova da iznajme svoje nekretnine na kraći li duži period i to po povoljnim cenama.

Primeri su zaista raznovrsni (Amerika je to). Axiom u svojoj mreži nudi pravnike koji daju pravne savete malim kompanijama koji ne mogu da priušte sebi velike advokatske kancelarije. Medicast upošljava doktore. Pacijenti mogu pritiskom ekrana pamentnog telefona pozvati doktora koji je obavezan da ih poseti u roku od 2 sata. Ta poseta se naplaćuje 200 dolara.
Na lizing su i iskusni izvršni direktori, diznajneri mode, arhitekti, tvorci reklamnih spotova (Tongal)  i još mnogo toga. Mogućnost da se zarade milioni, možda i milijarde je tu, potrebna je samo ideja.



Pozitivne strane

Neke od prednosti on-line poslovanja za radnike su:


  • Mogućnost da se bira vreme kad se radi
  • Mogućnost za dodatnu zaradu
  • Mogućnost da se radi za vrhunsku svetsku firmu
  • Ne mora da se putuje i tako gubi vreme u prevozu
  • Nema strogih šefova i  loših gazdi
  • Nema potrebe da se iznajmljuju poslovne prostorije, štedi se na stanarini, održavanju, na režijama
Airbnb - logo
Prednosti za naručioce posla

  • Dobija se jeftinija usluga
  • Mogućnost da se angažuje vrhunski stručnjak u nekoj oblasti koji može da se bude bilo gde u svetu
  • Nema potrebe zapošljavati i plaćati nekoga sa punim radnim vremenom ako je potreban za kratkotrajan posao

Negativne strane

Ništa nije idealno, a ovaj model je još na početku, tako da se pojavljuju  i nedostaci:

Stradaju radnička prava. Honorarni radnici nemaju nikakva prava, nema zdravstvenog i penzionog osiguranja, ne plaća se prekovremeni rad... Pod pritiskom „slobodnih strelaca“ dešava se da vlasnici konvencionalnih kompanija smanjuju plate i radnička prava i svojim radnicima.


U klasičnom modelu firme zapošljavaju nove radnike, koji na početku rade rutinske i manje zahtevne poslove i tako se usavršavaju i stiču iskustvo. Sa novim sistemom to se gubi. Firme sve manje ulažu u trening i obuku svojih radnika, radnici moraju sami da se brinu o svom usavršavanju.

Složeni poslovi se dele na faze, svaku fazu radi neko drugi, i tako se ne vidi proces u celini. To nije svaki put poželjno, i može da bude problematično. Isto tako, javlja se problem sa lojalnošću radnika koji mogu da rade i za više kompanija.


oDesk


Politički problemi. Države i sindikati ne vole previše ove kompanije pošto njihova delatnost ne puni državnu kasu, a potiskuje ostale regularne firme i otežava njihovo poslovanje. Primer je Uber koji je zabranjen u nekoliko država, posle bunta taksista i rent-a-car kompanija.
Postavlja se i pitanje poverenje izmedju klijenata i „nepoznatih“ firmi koje pružaju navedene usluge. Niko ne želi da da ključ svoje kuće nekom provalniku koji vas je našao preko Airbnb-a, ili da vas Uber spoji da vozite nekog manijaka. Pružioci usluga su sa svoje strane zainteresovani da im se njihov rad pošteno i prema dogovoru plati. To je i uloga ovih kompanija, one pružaju garancije i one odgovaraju svojom reputacijom i svojim brendom da će sve biti u redu.

 Šta može doneti ovaj način rada?

Pesimisti kažu da će najviše koristi imati vlasnici firmi, a radnici će da se „guraju“ između sebe da nadju angažman, i moraće da smanjuju svoju zaradu. Optimisti misle da će svaki radnik moći da kontroliše svoj život i svoje radno vreme. Posebno je dobro za elitne profesionalce koji vole fleksibilnost umesto stabilnosti radnog mesta, i koji ne žele da budu iskorišćavani od strane kompanija. Ali, onaj ko želi da radi kako freelancer mora  sam da se usavršava i da unapređuje svoje obrazovanje i veštine. Za njih važi ono „treba učiti dok si živ“.Da li bi to prihvatili momci iz serije „Državni posao“?

Državni posao - TV serija


5 коментара:

  1. Rad od kuće za neke je možda sjajna ideja i odlična mogućnost, a možda i jedina mogućnost. Neka nostalgija me još uvek vodi ka tome da je ipak nekako rad u firmi drugačiji i inspirativniji. Ipak smo mi socijalna bića, bar još neko vreme.

    ОдговориИзбриши
  2. Internet je cudo, dosta poslova moze da se radi od kuce pomocu komjutera zato ne treba da nas cudi da u buducnosti djaci nece morati ici u skolu na predavanje i veliki broj radnika na svoja radna mesta dosta toga ce da se radi od kuce.

    ОдговориИзбриши
  3. Prednosti ovakvog nacina reada su ipak vece nego nedostaci. U radnike se, generalno, malo ulaze, pa svakako vecinu toga moraju sami da uce I da se snalaze. Ovako bar oni sposobni i snalazljivi mogu dobro da naplate svoj rad.

    ОдговориИзбриши
  4. O ovom novom poslovanju prilog DW-a: http://www.dw.de/%C4%8Dista%C4%8Dica-sa-interneta/a-18223862?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb

    ОдговориИзбриши
  5. OBAVESTENJE SVIM BUDUĆIM ČLANOVIMA! Osnovan je Adriatic Business Team koji radi provereni sistem zarade, svima koji se registruju finansiirati ću ulaz u posao. Ako želite raditi, u ovome poslu nemate šta izgubiti., provereno sve, imamo i sve upute na našem jeziku, pa koga zanima neka zatraži više informacija.

    http://www.trafficwave.net/members/posaokodkuce/matrix.html

    ОдговориИзбриши